КОЊ
Грађен лепо кô атлета
Поносито земљом шета
Мрзи кад му седло ставе
Седла му је преко главе
Воли зоб и траву свежу
И не воли да га вежу
Вешт у трку и у скоку
Једноставно прија оку
КАМИЛА
Када хода сва се дрма
Кô у брода старог крма
Кад камила воду шљока
Неста воде у трен ока
Она може лаким касом
Да пустињу пређе часом
Целим путем само плаче
Спира песак из рожњаче


МРКИ МЕДВЕД
Мрки медвед мрко гледа
Мрко гледа и изгледа
Чак и ловац пуне пушке
Од његове бежи њушке
Кад натрапа на малине
Тек тада му срце сине
Заигра му леви брк
Заборави да је мрк
ШИШМИШ
Није миш а није птица
Живи живот са два лица
Дању спава ноћу шета
Мркли мрак му и не смета
Горе ноге доле глава
Тако спава када спава
Плаше се од памтивека
Човек њега – он човека